Voli umetnost radije nego mene.To je ljubav koja te nikada neće izneveriti,neće je pogoditi ni bolest ni smrt. Obožavaj ideju.Jedino ona je istinita jer jedino ona je večna. Mi se sada volimo, možda ćemo se voleti još više, ali ko to zna? Doći će dan kada se možda nećemo sećati čak ni naših lica. Meni je muzika draža od govora, ona je dar.Zašto tražiti sreću, zašto se nadati životu bez patnje?Dovoljan je blagoslov živeti od jednog dana do drugog i slušati muziku - ne previše, jer duša to ne bi podnela - već s vremena na vreme...

Putnik vidi ono što vidi. Turista vidi ono što je došao da vidi. A ja? Ja ponešto i zapišem ;))

петак, 02. новембар 2018.

Rodos

Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.....
Dok Grci pomeraju temelje evropske ekonomije, Srbi u svoj svojoj nemaštini uzimaju kredit za godišnji odmor, kako bi proveli desetak dana u ovoj rajskoj zemlji.Nažalost njihov odmor se svodi na paradajz turizam, jeftinu garderobu - da ne bude - bili smo a ništa pazarili nismo i očajničku želju da što više pocrne, kako bi u domovini rekli - ima se može se.... Možda je ta neraskidiva veza imeđu Srba i Grka u očajničkoj želji da se živi dobro bez odricanja. Srbe prati glas da su živeli u komunizmu - nismo mi ni stigli do njega, a za Grke se može reći da uživaju blagodeti koje Evropljani plaćaju, aoni bi kako kažu Nemci samo da igraju i pevaju.

  Grci jednostavno ne dozvoljavaju da im neko kroji život. Imaju stanove i kuće, ali ne bi da plaćaju porez, rade u državnoj službi i ne bi u vreme ručka da svrate do stana i jedu ili ne daj bože ponesu sendvič i sednu u park i jedu, a da trpe gladni - to nikako, već galantno odlaze u restorane na ručak. Zato što dolaze na posao uredno i savesno izvršavaju svoje obaveze, dobijaju par stotina evra (koji su u Srbiji "dobra" plata) bonus na platu od par hiljada evra. Devojka koja se nije udala do 35 godine nasleđuje očevu penziju - od nečega se mora živeti...Nasluša se čovek slatkih priča, od kojih shvati gorčinu svog života..... Kad bi me pitali šta mi se u Grčkoj najviše dopada, rekla bih - OSTRVA! Da sam bogata, kupila bih neko ostrvo i provela život na njemu.Nije me začudilo saznanje da su 1912. god. četrnaest ostrva, uključujući i Rodos, predati Italiji od koje su trebali da budu zavisni narednih 36 godina. Musolinija je ostrvo ruža - Rodos opčinilo. Govorio je da je veličanstveniji od Kaprija. Drevna istorija Rodosa je bogata.Osnovan je na sadašnjem položaju 408.god.p.n.e. Plan grada je stvorio Hipodam, koji je postavio i Aleksandriju. 1936.god.  Italijani su publikovali detaljan plan grada.Italijanska iskopavanja otkrila su temelje hramova Zevsa i Atine Polias, stadion, malo pozorište, gimnazion i hram Apolona. Sve ovo potiče iz II veka p.n.e.Ukras Rodosa je bio džin Helepolisa, koji se izdizao iznad zidina Rodosa - statua boga Sunca Helija - prvobitni Kolos sa Rodosa.Rad na statui je započeo Hares iz Lindosa 302.god.p.n.e. Bronzana statua se izdizala 35m sva u bronzi iznad zemlje. Dvanaest godina mukotrpnog rada je u nju utrošeno. Kolos je služio kao znak kopna za sve brodove, koji bi se približavali ostrvu, a zahvaljujući sujeverju postao je zaštitnik i anđeo čuvar grada.60.godina je čuvao grad, dok ga zemljotres 227.god.p.n.e. nije oborio. Sa raskorakom iznad luke, pao je na kopno i ležao je stolećima, slavan u ruševini, kao što je bio slavan kao statua. Prema legendi Helije je bio nezadovoljan statuom i njegovo proročanstvo je zabranjivalo svaki pokušaj obnavljanja. Statua je ležala skoro 900.godina - sve do 635.god. kada su je odneli saracenski pljačkaši i predali jevrejskim trgovcima sa Levanta.Pričalo se da je 900 kamila nosilo 125 tona ulomaka.1522.godine Rodos je dobio natrag svog Kolosa, tokom opsade u vidu topovske đuladi, koji su ispaljivali Turci koji su podigli opsadu.
Glasovitost i intelektualna slava Rodosa teško da se može preuveličati - trajala je mnogo stoleća, kroz škole u kojima je cvetala retorika i lepe umetnosti. Rimljani su bili opčinjeni Rodosom.Cezar,Brut,Antonije i Kasije, Tiberije i Ciceron su izučavali nauku na Rodosu. Tiberije je proveo svoje progonstvo na Rodosu.Stanovnici Rodosa su sastavili zakonik koji je u svoje vreme bio slavan u svetu, a kasnije su ga usvojili Antonini. Neki njegovi delovi su uneti i u venecijanski pomorski zakonik. Ostrvo je bilo vrlo moćno u trgovini začina, smole, slonovače, srebra, vina, ćilibara.....Pomorska flota je bila najbolja na Sredozemlju.
Zanimljiv je broj imena koja su mu nadevana u stara vremena:

- Rodos ima oblik šiljka, odakle potiče naziv Stadija
-Glavna planina Ataviros daje mu drugo ime
- Ostrvo je uvek imalo muke zbog zemljotresa pa otuda ime Oloesa
- Bogatstvo u travi mu daje ime Poiesa
- Blaženo ostrvo - Makaria
- Asterija, opisuje njegovu atmosferu jasnu kao zvezda
- Zbog mnogo zmija neki su ga zvali Ostrvo zmija

kako god ga zvali Rodos je kolosalan, jedan jedini.

U fizici postoji u teoriji haosa Butterfly effect, a na Rodosu postoji Dolina leptirova - Petaludes, pod malim brdom Psintos.Tu leptirovi u takvom broju sleću i uzleću sa zemlje i lete između drveća kao meki oblak...

четвртак, 01. новембар 2018.

Alhambra


Zbog tebe ću preskočiti svet, samo sačekaj da ponesem kofer, znaš onaj moj mali, po kome me pamte aerodromi. Ne mogu se vratiti na vrata, da me maler ne bi pratio, zato ću dvaput preskočiti prozor, da oteram zle duhove, sačekaj vodim te na jedno mesto gde još nisi bio, na mesto koje je pupak sveta i koje Sunce svakog jutra ljubi...."Zatvoriću" te u crvenu tvrđavu, gde su zidovi napravljeni od briselske čipke....
To je uspavano kraljevstvo u srcu Evrope, u kome živi Hiljadu i jedna noć, iako ga je pre mnogo vekova sa suzama u očima napustio njegov vladar, prošavši kroz Puerta de los Siete Suelos, moleći se, da njegove suze zapečate vrata palate nad palatama, za sva vremena. Okrenuo se poslednji put da zauvek ponese najlepšu sliku u očima svojim, sa mesta koje se i danas zove "El Suspiro del Moro"....Mama, ko mama ga je prekorila - neka plače kao žena, kada nije umeo da se bori kao muškarac....
To je Alhambra - biser Andaluzije.To je kultura i arhitektura koju su Arabljani podarili Evropljanima.
Zar ti se ne čini, da je Bog stvorio Alhambru, za slučaj da mu njegovo prebivalište jednog dana dosadi?!
Tužno je kraljevstvo bez kralja i osuđeno na propast, tako su i ovo naselile skitnice....Da ne bi Napoleona, koji je duboko verovao u "tvrdnju" - ako nisi video Granadu, nisi video ništa, ova lepota bi zanavek bila izgubljena u zubu vremena....
Udahni i uživaj u arapskom vrtu u podnožju tvrđave
Mavarska tvrđava i veliko lavlje dvorište u njoj, sa izvorom čiju ploču na leđima svojim drži 12 mermernih lavova

Napi se vode sa ove fontane i zapamti u srcu svom
Muzika je jedini jezik kojim se sva ova lepota može iskazati. Kao persijski tepisi i kašmirski šalovi raspoređene su po zidovima šare, pa ti se čini kao da je duga pala na zidove i razlila se....
Okreni se i pogleda, napuni oči lepotom sveta i nemoj plakati jer uvek se možeš vratiti .....
Čuješ li pesmu zidina
"Mene je Alah takvim izobiljem lepote obdario, da same zvezde na nebu zastajkuju i posmatraju mene...."

Barselona


Budi nečujan uhu, a budi prisutan.
To je vrlina onih koji umeju da se odmaknu,
dovoljno da vide stvari izvan čula,
a ipak u njima žive svojim životima i
čulom svog duha krunišu svoje doba....

Udahni duboko i oseti miris katalonske kraljice....Ovo je kraljevski grad, u koji kada jednom kročiš poželiš da ostaneš ceo život. Ne šalim se, zbilja ima nešto u vazduhu što te nagoni da se osetiš posebno, važno....živo i zaljubljeno. Kaži tri puta Barselona, pa da krenemo duž najlepše avenije na svetu....Rambla - Calle de las Ramblas
Njeno ime potiče od arapske reči rambla, što znači pesak. Da li si znao da je pre osam vekova na ovom mestu bilo korito reke? Da, ona se prostirala duž zapadne strane grada. Rambla, srce Barselone, žila kucavica, ono što je Bulevar za Beograd, to je Rambla za Barselonu...Sve što tražiš ovde ćeš naći, ovo je grad u gradu....Postoji jedno verovanje, ako se ne zaljubiš, a želiš da ostaneš u ovom gradu, popi neki gutljaj vode sa fontane Tri gracije i ostaćeš ovde celi život...
Kažu da je ovaj predivan grad osnovao kartaginski vojskovođa Barsa - Hanibalov otac. Nemoj govoriti engleski, ovde ti niko neće odgovoriti. Čak i da te razumeju, nateraće te da govoriš katalonski - jedan "oblik" kastiljanskog.Svoju gostoljubivost "naplatiće" jezičkim nacionalizmom, jer Barselona je svet u svetu.
Šta je Barselona bez Gaudija?Isto što i svet bez arhitekture.Nemoj mi reći da nisi čuo za katedralu Sveta Porodica?! Jesi naravno, zato hajde da ti pokažem park nad parkovima, pre nego te povedem izvan grada na brdo Monžuik, da vidiš grad na dlanu...Park koji želim da vidiš je na mestu gde je nekada bio posed Gaudijevog prijatelja i mecene Guelja, koji je sav svoj imetak uložio u Gaudijeva arhitektonska ostvarenja. Nemoj misliti da si u nekoj bajci i čekati da ti iz nekog žbuna iskoče zalutali Ivica i Marica, ovo je zemlja Gaudijeve mašte, ovo je park njegovog prijatelja....Prijatelj je bankrotirao, Gaudi je založio svoju kuću, ali troškovi gradnje ovakvog rajskog vrta su bili previsoki. Da li si znao da u Barseloni tranvaju ne postoji? Da, izbačen je iz saobraćaja jer je pregazio rasejanog Gaudija....
Barselonci, nisu zaboravili ni sveto trojstvo likovne umetnosti - Miro, Dali i Pikaso. Svako ima svoj muzej. Pikasov nije nešto na "ceni" jer su najpoznatija dela u drugim muzejima sveta.
Ako podigneš ruku "dotaknućeš" nebo, zato sedi, odmori i uživaj u pejzažu katalonske lepotice...

I dok se noć polako spušta na grad, pre nego utoneš u san moraš videti Magiju - spektakl vode, muzike i svetla
Svake sekunde put neba "krene" 2400 litara vode, a oko 5000 sijalica obasjava ove veličanstvene vodoskoke...
Sada spavaj i sanjaj još jednu lepotu ovog sveta...

Oviedo - Španija


Klekni uz obalu neba.
Mir u sebi neka te svečano podseti
da se u nekim dubikim razmišljanjima,
sve može shvatiti kao himna o pobrkanosti prostora,
i da život i smrt ne moraju da znače ni odlazak ni povratak,
nego ogromnu čežnju da se promeni mesto
sa samim sobom u večnosti....

Pomoli se u tišini.Umij dlanove, tabane, čelo i oči u svetlosti najlepše doline kraljeva.Istina je kada kažu:"ko na brdu stoji, bolje vidi nego onaj pod brdom...", jer u ovoj lepoti jutarnje svetlosti pre mnogo vekova je okupao svoje oči i jedan kralj, koji je krenuo u lov. Zadivljen prizorom, zastao je da odmori.Ponizni dvorjani ga zapitaše, gde će podići dvorac?!On kratko odgovori - Ubi edo (gde jedem). Tako je nastao asturijski biser na severu Španije - Oviedo....
Dan je kao stvoren za šetnju, krenimo lagano od svetog mesta, pa neka nas putevi sami vode....Moram ti reći da je ovaj grad dobio nagradu, za najčistiji grad Evropske unije.Ulice su besprekorno čiste i svakako ćeš primetiti da nema prepunih kontejnera, i onog "mijo" mirisa kojima zrače. U ovom gradu se đubre iznosi u kasnim noćnim satima.
Šetnja ovim gradom je šetnja kroz vekove. Vreme je ovde samo fizička veličina, koja se meri večnošću. "Pupak" ovog grada je gotska crkva, katedrala - San Salvador, građena skoro dva veka.Ona je jedna od tri najveća svetilišta Španije.Remek delo umetnosti predstavlja glavni oltar veličine 12 x 12 i predstavlja život Hrista.Ukrašen je mnogim zlatnim sklupturama.
U blizini katedrale, nalazi se crkva San Tirso, muzej lepe umetnosti i arheološki muzej....
Intelektualna duša ovog grada je Univerzitet, osnovan pre više od pet vekova. Nekada su se na njemu izičavali samo umetnost, teologija i pravo. Danas je to druga priča.....i samo kad bi znao kako se tu uči fizika.....

Čini mi se da ni jedan grad na svetu nema toliko skluptura duž trotoara, kao Oviedo. Zastali prolaznici, izgubili su pojam o vremenu i "okamenili" se u želji da zauvek uživaju u lepoti ovog grada...Duša ovog grada je ulica Uria (Calle Uria), koja je dobila naziv po bogatom vlasniku gradske železnice.
Ako hoćeš da potrošiš novac i da pri tome staviš svetu do znanja, da si platežno moćan, kreni ovom ulicom.
Pored prepunih radnji ekskluzivne robe, dočekaće te ljubazni trgovci, koji će ti mnogo što šta reći o gradu i prilikama u njemu...




Umorila sam se od šetnje, gradske vreve, hajde da se malo odmorimo u parku San Francisko, tu je odmah iza ugla.To ti je oaza mira smeštena na 60 000 kvadratnih metara. Koliko drveća, skluptura, fontana i cveća....Ovo jr zbilja raj za umornu dušu.....
Hajde, kada smo ovde da vidiš i pozorište Kampoamor, koje je dobilo ime po čuvenom dramaturgu i piscu Ramon de Campoamor.Sada izgleda velelepno, ali je bilo uništeno za vreme Građanskog rata, i tek nakon Drugog svetskog rata su ga obnovili. Za koju godinu slaviće 120 godina postojanja...

Zdanje iz epohe baroka je i Gradska kuća, koju je projektovao arhitekta Naveda i nalazi se na trgu Konstitusion (
-->Plaza de la Constitucion)
Meni najdraži trg, podignuo ga je arhitekta Francisko Pruneda i Kanjal pre više od tri veka -
-->Plaza del Fontan. To je trg, lepote i cveća....


Ovo je grad festivala i svetkovina, a njegova heroina je 'La Regenta', Ana Ozores, junakinja najznačajnijeg španskog romana XIX veka.Mlada i lepa devojka udaje se za bogatog i po godinama starijeg muškarca.On počinje da je maltretira i zanemaruje. Ona nalazi utehu u svom ispovedniku u koga se zaljubljuje....
Ljubavna priča koja se priča u tišini ispred katedrale, vekovima...
Sutra je novi dan i Oviedo će biti ponovo suncem okupan...

Avila


Postoje vrata iskovana od dodira.
Iskovana od mirisa.
Postoje vrata načinjena od ukusa
neke pahulje na tvom dlanu.
Onaj kome u oči staju cela nebesa,
vidi široka krila svemira....
Svejedno kroz koja vrata prođeš,
prošao si kroz sebe....

Postoje gradovi koji ti sami otvaraju vrata i zovu te da dođeš.Krenimo, put brda u jedan od najlepših srednjovekovnih gradova Evrope, koji je usnuo među rimskim tvrđavama severozapadno od Madrida....Avila grad u autonomnoj pokrajini Kastilja i Leon.
Pokorili su ga arapski Mavari, da bi ga hrišćani oslobodili u XII veku i po naredbi kralja Alfonsa VI, ujedinitelja Leona i Kastilje, bili sagrađeni bedemi sa 88 kula, koji i danas čuvaju grad.....
Unutar zidina se prostire stari grad u kome se nalazi katedrala ispred koje se nalazi skluptura Sv.Tereze, a u neposrednoj blizini se nalazi i manastir posvećen španskoj zaštitnici - Sv.Tereza Avilska.Ona je odigrala veliku ulogu u reformi katoličke crkve kao monahinja, pisac,isceliteljka i svetica.Najdraža ćerka Avile, kako je od milošte zovu, bila je prva žena koja je dobila titulu
Doctora de la Iglesia.














Unutar starog grada, nalaze se i brojni kafići, koji daju "pečat" sadašnjosti

Ono što bih svakako morao da vidiš u ovom gradu iz bajke, prinče moj je Museo de Arte Oriental u kome se nalazi jedna od najvrednijih orjentalnih etnografskih zbirki eksponata
Duša grada je i Univerzitet
To je ono što bih ti pokazala u ovom gradu, koji se meni neobično dopao....

A sada te vodim u još bajkovitiji grad, na krajnjem severozapadu Španije - Lugo....

Sicilija


Kamarina je bila grad u južnoj Siciliji, koji su osnovali naseljenici iz Sirakuze589. g.p.n.e. Pokolenje, ili dva kasnije, zapretila joj je kuga, koja je carevala u obližnjoj močvari. Markus Varo u prvom stoleću pre nove ere, tvrdio je da gradove ne treba graditi u blizini močvara, budući da se tamo hrane izvesna sićušna stvorenja koja ne mogu da se vide okom. ona lebde u vazduhu i ulaze u telo kroz usta i nos, gde izazivaju opasne bolesti.
Kamarina je bila u velikoj opasnosti. napravljeni su planovi da se močvara isuši. kada je zatražen savet od proroka, on je to zabranio i savetovao je strpljenje. Životi su bili ugroženi, proroka su prenebregli i močvaraje bila isušena. prekasno je bilo shvaćeno da je močvara čuvala grad od neprijatelja, među kojima su bili Sirakužani. Godine 552.p.n.e. Sirakužani su prešli isušenu zemlju, na kojoj se ranije prostirala močvara, poubijali su sve muškarce, žene i decu i razorili grad.
Močvara Kamarine postala je poslovična izrekaza uklanjanje jedne opasnosti tako što će se otvoriti vrata drugoj, mnogo goroj.

Bombaj

Na zapadnoj obali Indije, svoje mesto pod suncem je našao najveći grad ove druge po redu najmnogoljudnije zemlje na svetu - nekada Bombaj, danas Mumbai, koga mnogi smatraju Indijom u malom. U potrazi za novim svetom, portugalski moreplovci su ga nazvali Bom bahia - lepi zaliv. Kada se u drugoj polovini XVII veka engleski kralj Čarls II oženio iz političkih razloga portugalskom princezom iz dinastije Braganca - Katerinom, Englezi su celom arhipelaga na kojem se nalazi ovaj grad dali naziv Bombay.
U Indiji se govori više od sto jezika. Indusi su izuzetno pobožni, bez obzira na versku pripadnost. Ono što stranca ostavlja bez daha u ovoj rajskoj zemlji su verske svečanosti. Uprkos snažnom prodoru zapadne civilizacije i modernizaciji društva, verske svečanosti su koreni koji se ne čupaju, uprkos težnji mlade generacije da se približi zapadu.
Jedna od svakako najspektakularnijih svečanosti je Festival posvećen Ganeši. Festival se odigrava početkom septembra i traje desetak dana.Tokom dana hodočasnici igraju i pevaju po ulicama da bi u smiraj dana kao vrhunac svetkovine izveli ritual - potapanje statue boga u Arapsko more. Dan nestaje sa poslednjim zracima sunca koji obasjavaju male statue, slike i venčiće cveća koji plutaju po površini...
Ganeš je bog-slon. Predstavljaju ga kao čoveka sa velikim trbuhom i sa glavom slona, a ljudi mu se obraćaju kako bi im pomogao u rešavanju problema koje nosi život. U mnogim domovima se nalaze mali oltari posvećeni Ganešu, pred kojim se pale mirišljavi štapići. Ganeš se smatra posrednikom između običnih smrtnika i bogova.
Prema legendi, Ganeš je bio sin Šive i Parvati. Po Ganešovom rođenju, Šiva je napustio ognjište. Kada se nakon par godina vratio, na ulazu u dom zaustavio ga je neznanac. Šiva, željan da vidi ženu i sina koga je ostavio na rođenju, odsekao je glavu neznancu.Pavarti videvši šta je Šiva uradio i shvativši svu tragediju, briznu u plač - to nije bio stražar neznanac, već njihov sin Ganeš koji je odrastao. Šiva je "požurio" da ispravi grešku - odsekao je glavu jednog slona i postavio je na telo svoga sina, obećavši svojoj ženi da će Ganeš biti veliki bog. Ljudi će morati prvo njemu da se obrate, ukoliko žele da ih saslušaju drugi bogovi....

Običaji Inka

Svaki Inka je imao jednu glavnu ženu zvanu "koja". Osim nje mogao je da ima još izvestan broj sopstvenih žena (naložnica) koji je određene zakonom, u zavisnosti od mesta koje je imao u hijerarhiji svoje kaste.
Karakterističan je izbor naložnica za Inke. Svake godine se u državi (današnji Peru) održavala sveopšta smotra devojčica koje su napunile deset godina života. Najlepše, zvane "aklija" odnosno "izabranica", slate su u vaspitne ustanove u kojima su ih starije žene učile predenju, tkanju i svim drugim kućnim poslovima. Roditelji nisu pitani za saglasnost, niti su imali pravo da se raspituju o daljoj sudbini svojih kćeri. 2Izabranice" su zapravo bile zarobljenice, koje su uzete silom od pokorenog stanovništva. kada su devojčice navršile četrnaestu godinu života, smatrane su za zrele žene. Tada su podvrgavane strožijoj selekciji. Najlepše, koje su se isticale savršenom građom tela, odvođene su u prestonicu, a ostale su davane kao naložnice Inkama nižeg ranga.
za vreme velikog praznika "Inti Rajmi" posvećenog bogu sunca, najlepše devojke su stajale pred kraljem, koji je vršio odabir za svoj harem, dok je ostale poklanjao svojim rođacima i podanicima..
po mišljenju Inka najveću počast su doživljavale one devojke koje su slate u neki od manastira kao "device sunca". Te devojke su pod nadzorom "mamakuna" tkale odeću od najfinije vune za kraljevsku porodicu. Devojke su se zaklinjale na nevinost. Osim kralja ni jedan muškarac nije imao pristup manastirima. U slučaju da prekrši zakletvu, devojka bi bila živa zakopana u zemlju, a njeno selo bi bilo sravljeno sa zemljom i svi muškarci pobijeni.
"Device sunca" smatrane su verenicama boga sunca Intija, pa je kralj kao njegovo otelotvorenje na zemlji polagao pravo na njih kao naložnice. Takve devojke, nakon gubitka nevinosti, slate su u kraljev harem u prestonicu, ili su vraćane u svoje selo da žive kao "verenice boga sunca" o trošku države.
U slučaju smrti kralja, prirodnih katastrofa i epidemija, "verenice boga sunca" su prinošene kao žrtve u nekoj pećini na vrhovima Anda....

Bilo jednom u Kairu


Pogled mi pada na privezak Fatimine ruke - u arapskom svetu predstavlja talisman za odbranu od nesreće.Zaustavlja zla koja štiti dlan, sprečava bolest i donosi sreću. Svaki prst predstavlja po jednu zapovest islamskog prava. Ja sam hrišćanka, a taj privezak sam dobila od Ibn el Balad - sina svoje zemlje, kako arapi nazivaju ljude dobre volje. Potiče iz Kaira.
Kairo je jedinstven grad kao arhitektonska tvorevina, koja se u vremenu prostire vertikalno a u prostoru horizontalno. Egipćani ga zovu Masr. Nil, ogromna reka koja je Egiptu podarila život teče s juga na sever - izvire na jugu, a uliva se u Sredozemno more na severu. Ovo je uticalo i na gradnju kuća u Kairu. Kuće se grade s juga ka severu. Sve ih deli dvorište i prate hod sunca od istoka ka zapadu. Pre podne sunce obasjava zapadne delove kuća i ulica dok su posle podneva istočni delovi izloženi suncu.

Taj sistem gradnje je primenjen i kod gradnje faraonskih hramova koji su sačuvani do današnjih dana (Karnaka i Luksorski hram).
Najlepša džamija u Kairu je Rifai džamija. Istorija pripoveda da je Rafai došao u kairo dvadesetih godina prošlog veka. Bio je derviš, jedan od onih vidovitih jer mu se mnogo toga javljalo, ali niko nije znao odakle mu taj dar "stiže". Sedeo bi ispred portala džamije. Ponekad bi nerazumljivo mrmljao, a nekada bi gubio svest. Ljudi su mislili da se sreo sa svojim sudnjim satom, i da je krenuo putem na onu stranu, putem ka mestu na kome ime više ne treba. Rafai bi se uvek vraćao sebi. Ljudi su počeli da veruju u njega, misleći da im on donosi berek odnosno blagoslov.















Jednog hladnog zimskog jutra, zaista se susreo sa smrću. Vernici ga uneše u džamiju. Od tada je džamija posvećena njemu i nosi njegovo ime. Njegov mauzolej se nalaziu predvorju džamije, kao da je namerno tu postavljenda bi dočekao svakoga ko dođe....

Sećanje na Damask

Damask nije grad, nije samo jedna od tačaka u atlasu, već predstavlja bajku, preobučenu u kuće, ulice, priče, mirise i glasine..... Stari grad je tokom svoje osam hiljada duge istorije, nebrojeno puta bio žrtva raznih epidemija,ratova i požara i uvek je, usled nedostatka "boljeg prostora", ponovo podizan na istom mestu. Ruka koja je do današnjih dana Damasku dala pečat, je ruka jednog grčkog arhitekte, koji je projektovao gradove, po imenu Hipodamos iz Mileta. Podelio je grad u strogo u strogo geometrijske pravougaone kvartove, podeljene među sobom prostranim paradnim ulicama. Grci su voleli prave linije, dok su Arapi voleli lukove i krivine. Neki tvrde da to ima veze sa njihovim iscrpljujućim putovanjima kroz pustinju koje su pravolinijske. Krivine skraćuju rastojanja, barem vizuelno. Drugi kažu da sam život ima veze sa krivinama - grane maslinovog drveća savijaju se pod teretom svojih plodova, palmine grane prave zaobljenu liniju...Jedino je smrt pravolinijska. Objašnjenje starih stanovnika Damaska mnogo je jednostavnije - što su ulice više krivudave lakše ih je odbraniti. Ako neko hoće da priča o Damasku mora da pazi da ne potone,jer Damask je more od priča. Grad je toga svestan i zato je pored naklonosti Arapa prema krivudavim ulicama i sokacima, zadržao jednu jedinu pravu ulicu, koja se tako zove. Ona je linija orjentacije za svaku šetnju i svaku priču. Čovek uvek može da se vrati na Pravu ulicu, ukoliko ga uličice sa beskrajnim skretanjima, previše zbune. Via recta je kompas koji vekovima pokazuje pravac od Istoka prema Zapadu. Nekada je bila paradna ulica sa stubovima i arkadama. Ali su trgovci sa svojim dućanima sve više osvajali ulicu. Neupadljivo svoj dućan prošire na trotoar pomoću gajbica punih voća i povrća. Damask je doživeo i trpeo Arape, Rimljane, Grke, Jermene i druge narode raznih kultura. Vladali su jedan za drugim, ponekad i zajedno, gradom i nijedan od tih naroda nije napustio grad, a da u njemu nije utisnuo svoje tragove. Tako je Damask postao istorijski pačvork- delo, sastavljeno od zakrpa, ili biro za nalaženje raznih kultura. Neki Damask upoređuju sa velikim mozaikom, čije je kamenje preko osam hiljada godina, sastavljano od strane raznih prolaznika. Stanovnici Damaska su sve dobili na poklon. Ovde jedan stub iz Grčke, most po Rimskoj arhitekturi, neugledni zid izgrađen iz kamena, kojim su bile izgrađene palate iz davnih vekova, biljke koje su robovi doneli iz Afrike.... U Damasku možete sresti prodavce, lekare, inženjere.....čiji su preci poreklom iz Španije, Jemena ili Italije i koji sebe smatraju pravim Damašćanima. Oni su u pravu, jer još i danas se čini da se u uličicama mogu čuti reči koje su stranci izvikivali pre više od sto godina...... Ima nečeg u tom gradu....čarobnog i bajkovitog......

Rodos

Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut..... Dok Grci pomeraju temelje evropske ekonomije, Srbi u svoj svojoj...